Osvrt na izlet.

Ćićarija – Žbevnica 1014 mnv 25.9.2021.

Jedva sam se digla u 5 sati. Subota mi je dan za dulje spavanje pa mi je bilo malo teško. Svejedno sam se brzo spremila i spustila se s tatom u auto. Još ni sunce nije izašlo- Tražila sam priliku da još malo spavam. Tata mi je rekao da mogu spavati u autobusu. Kada smo došli do busa smo se smjestili i uhvatila sam priliku da još malo spavam. U grupi nije bilo djece i onda sam skužila da sam bila najmlađa u grupi.

Došli smo do sela Brest od kuda smo polako krenuli. Teren je bio mao teži ali smo ga polako savladavali u koloni i došli do doma. Nisam mu uhvatila ime, ali smo se tamo malo odmorili. I fotografirali. Krenuli smo dalje prema vrhu. Drugi dio put prema vrhu je bio lakši. Pokazalo se i sunce pa je postalo vruće. Ubrzo smo došli do vrha. Vodič je kasnije rekao da smo bili dobri. Na vrhu smo se odmorili.  Fotografirali smo se sa zastavom. Na vrhu smo uzeli žig.

Nakon kratkog odmora smo krenuli daje prema drugom vrhu. To je za mene  bilo teško ali sam nekako preživjela.  Na drugom vrhu smo se malo odmorili. Tamo sam pojela Korni. Nakon odmora smo krenuli dalje. Vraćali smo se istim putem i onda skinuli. Silazak je bio puno lakši. Stalno mi se odvezivala cipela pa smo stali nekoliko puta. Uskoro smo došli do doma. To je bio isti dom  do kojg smo se penjali. Ovaj puta smo došli dugim putem. Tamo smo sjeli i napravili pauzu za ručak.

Odmorili smo se i pojeli. Nakon odmora smo  krenuli malo  ravnijim putem do busa. Na povratku sam opet zaspala i probudila se na odmorištu. U Zagreb smo došli kada je već bio mrak. Vodič je rekao da je baš bilo dobro. Bez Obzira na umor je stvarno bilo dobro i lijepo. Došla sam doma i baš mi je bilo drago da sam bila na izletu.

Lea