Osvrt na izlet.
Vrh ZEČAK, dana 26.11.2022.
Prvi planinarski izlet.
Dana 26.11.2022. moja djevojka Monika i ja uputili smo se na naš prvi izlet s HPD-om Runolist iz Zagreba. Ovo su moja svjedočanstva. Teška magla stajala je mirno nad Zagrebom. Jedna tmurna subota studenog bila je kao stvorena za prvi planinarski izlet za Moniku i mene. Iza Lisinskog u magli smo uočili autobus i mnoštvo ljudi. Krenuli smo busom prema Jaski.
Stali smo na kavu u zadnji kafić u Jaski. Svi su ispijali kavu u društvu lovaca. Uskim cesticama bus se uspeo iznad magle. Otpočeli smo uspon. Ubrzo smo stali i počeli se razgibavati. Sunce se probijalo prema nama. Glavni vodič i pomoćni vodiči su se predstavili i prozvali nas koji smo prvi put na izletu. Svi su nas dobro pogledali. Vodiči su skinuli jakne i rasporedili se oko grupe. Uključili su Motorole, stavili grupu pod kontrolu i uz najavu strmog uspona započeli smo planinarenje.
Prvi sat smo se uspinjali po šumskom putu, ostavio sam štapove u busu. Skrenuli smo u šumu, nisam više vidio markacije na putu. Vodiči su nas htjeli provesti izvan markiranih staza. Vidjeli smo granicu sa Slovenijom. Nije me bilo strah, imao sam osobnu iskaznicu. Na oko 600 metara nadmorske visine pojavio se prvi snijeg. Svi su se slikali. Srndać je skakao u daljini i krenuo prema Sloveniji. Vodič me je educirao o korisnosti štapova, ustrajao sam da mi nisu potrebni. Ušli smo u napušteno selo, koje je bilo pod snijegom. U selu su se pojavile markacije.
Glavi vodič je u šali grudama gađao one koji su bili spori. Nije me bilo strah, među prvima sam ušao u napušteno selo. Neki su bili gladni i počeli vaditi sendviče. Čitavim putem su stajale lovačke čeke, numerirane i prazne. Put nas je namjerio do slapa, morali smo prehodati brzace. Iza slapa slijedio je uspon kroz blato. Jedan planinar se odvojio od grupe. Vodiči su ga počeli dozivati i opominjati da se vrati. U divljini ga razne životinje mogu napasti. Vratio se u grupu živ.
Prešli smo mali prijevoj i izašli na veliku livadu s pogledom na Japetić. Više nije bilo strmo. Hodali smo kroz obnovljene klijeti i vikend kućice, stigavši do još jednog napuštenog sela. Crni bik nas je promatrao. Bili smo blizu vrha. Pratili smo blatni makadam i oznake Hpd Jastrebarsko. Skrenuli smo s makadama i krenuli se uspinjati livadom. Postajalo je hladno. Osvojili smo Zečak. Vladalo je oduševljenje. Svi smo se slikali. Glad je obuzela mnoge planinare, čak i mene. Vodiči su prenosili poruku glavnog vodiča da ćemo jesti u napuštenom selu kod crnog bika. Svi su se toplo obukli, i krenuli prema napuštenom selu. Putem smo sreli stado ovaca, pastira i psa goniča tipa Lessie. Podsjetili su me na našu grupu.
Pozdravili smo ih. U napuštenom selu smo objedovali. Bilo je hladno. Glavni vodič mi je objasnio važnost korištenja štapova, te zatim okupio grupu i označio polazak prema busu. Skratio je pauzu zbog hladnoće. Svi su komentirali studen. Grupa je brzo napredovala. Pratili smo blatni šumarski put. Naišli smo na dvoje planinara. Bili su nekih sat vremena od Zečka. Već je prošlo 14 sati. Mogao bi ih uhvatiti mrak na povratku. Sunce je davno zašlo za oblake. Čitav dan smo bili iznad magle. Naišli smo na parkirani auto, pomislio sam da je to od onih dvoje planinara.
Spust je postao strmiji. Gojzerice su mi proklizavale pod šljunkom. Još dvoje vodiča me uputilo o važnosti korištenja štapova. Bio sam neumoljiv. Došli smo do asfalta. Obuzela me melankolija. Bio sam sretan što sam sve uspio prehodati, a istovremeno tužan jer je blizu kraj izleta. Nebo je bilo čarobno dok smo se spuštali prema busu. Svi su se preobukli. Bus je pošao prema Lisinskom, usporavajući pokraj birceva na Staroj Karlovačkoj. Glavni vodič je pronašao birc. Popio sam Žuju. Mrak je pao. Bus je nastavio prema Lisinskom. Svi su bili umorni od brdsko-planinskog zraka. Stigli smo do Lisinskog. U glas smo se zahvalili vodičima i oni nama. U kratkom roku svi su se razbježali. Radujem se novom izletu. Ponijeti ću štapove.
Vedro!
Lovro Bešlić
