Dva osvrta na izlet MPŠ

Krenuli smo u magli ,a gore nas je dočekalo sunce.Vježbali smo kako se penjati.Krenuli smo se penjati.Bilo mi je teško na jednom dijelu i onda me bilo strah da ne padnem. U pomoć su mi prišli vodiči koji su mi pomogli i ohrabrili me.Uspješno sam se popela.Bila sam ponosna što sam se popela na vrh.I na kraju mi je bilo jako dobro. 

Marijeta

Ovo nam je bio četvrti izlet. Na Okić smo išli autima jer je cesta bila vijugava te bus tamo ne može proći.

Kada smo došli, razdvojili smo se u tri skupine. Ja sam bio u prvoj skupini za penjanje, no prije toga smo obukli opremu i vježbali penjanje na malom poligonu koji su nam vodiči postavili.

Poslije toga se moja skupina išla penjati na Žoharev klinčani put. Put do stijene je bio strm i kratak. Prije nas su se prvo popeli vodiči i osigurali nam put, a zatim smo se mi penjali jedan po jedan. To je trajalo jako dugo, jer smo čekali red. Kada sam došao na red, bio sam zadivljen pogledom nad šumom. Na kraju penjališta smo se igrali i trčali po vrhu starog grada Okića.

Poslije toga smo išli dolje stazom kroz šumu. Kada smo se vratili dolje, išli smo s vodičem Esmeraldom (nadimak) tražiti male mikroorganizme po potoku. On nam je objašnjavao njihovo značenje.

Onda smo imali slobodno vrijeme za ručak i igru. Vratili smo se navečer umorni i sretni.

Duje