Dva osvrta na izet
Klek “100 žena za 100 godina Runolista“ 08.03.2025.
Prvi.
ZAŠTO NE BITI ČLAN HPD RUNOLIST (OVDJE IDE LOGO), ZAGREB !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Ne padajte u zamku!
Ne nasjedajte na provokacije!
- Ovo društvo se pjevajući penje po Hrvackim, da ne velim Rvackim, planinicama koje nisu ni Himalaja ni kak se ono veli Katmandu (je l’ to uopće vrh ili zemlja…. NEMA NI VEZE, zna Stipe Božić). Recite mi kakvi su to planinari, a?
- U ovom društvu za 8. mart vodiči u autobusu planinaricama dijele ruže.
Halo?1? A da si MALO runoliste nađu same, a? bzvz!
- Tu ne znaš kam ideš, sad si sim sad si tam. Malo si na Papuku, pa na Lošinju (neš ti uspona na Lošinj), još ima i neki VRH tam na planinici usred mora, MA DA.
E a onda KLEK, e to je posebna priča to ide tek poslije…
- Na Sljemenu su malo malo, mislim na ono nooormalno Sleme zagrebačko, gde svaki normalni planinar ide z autom na bažul i kobasu u Puntijarku, kuiš buraz, a oni idu peške, a nova žičara i to…. ALOOOO!!!!!!
- Uprava? Pa to ti je katastrofa, pa ti ljudi koda nisu svoji majke mi. Pa sve samo za Runolist koda nemaju svoju HIŽU. Te skupljaju sponzore te sve slobodno vreme provode u organizaciji kojekakvih događanja ne bi li članovima društva zakomplicirali život. Jer taman si se opustio evo ih s novom idejom – idemo nekam GORE.
I tak kad sam sto posto znal de nikad nepem „U PLANINE – jer tamo nema zime!“ , moš mislit!
Upoznaš te iz RUNOLISTA, onak usput i nesmotreno se počneš družit Z njima.
A kaj mislite kaj mi se desilo?
U početku su ti oni fini, nevinašca, čovjek bi rekel ni krtičnjak ne bi pregazili.
Al kad te žene povade one štapove, natovare te ruksake na sebe, obuju te glonđe i kad krenu u breg, pa ni „Prinz Eugen“ divizija im nije ravna.
Pa to samo ide….. i to uz breg buraz!
- mart me je koštal.
Majke mi, – a nesmem joj ni reč, bu mi srala.
Te buš skuval grah za nas jadne planinare?
Te bu puno žena i to, ipak je 8. mart.
Te ja kak nemam pojma kaj KLEK znači velim pa BUM.
AHA buš buš, kak ne.
Nosim 5 kila opreme uključujuću začine za grah i veselo čekam ekipu da se pripremi za „otić“ na KLEK!
Čekam ja i čekam a oni se spremaju…. I spremaju…. I spremaju i kad su se spremili oni majke mi nisu ti ljudi s kojima sam došEL maloprije.
Transformiralo se to u Stipu Božića kad je išo na onaj MONTIRANI EVEREST majke mi!
I štaš sad, ajd s njima.
Oni opušteni.
Kaže mi PRECEDNIK samo štapove pred sebe i polako nogu pred nogu.
Prije uspona vidim tablu – KLEK 50min – dobro je za manje od vure pijem pivu u PLANINARSKOM DOMU. Aha, kak ne!
Za deset minuta vidim kravu pase pod ručnom. Ma bum ja to, ni to niš.
Za petnajst minuta sam počel gledat GORE, a GORE NEMOŽE!!!!
KAD sam došao na ŽE, tek je počeo uspon.
Na onom zmijskom odmorištu sam molio da se probudi onaj najstariji poskok da me ugrize i poštedi muke i srama – đubre se smrzlo i zaspalo!!!! (potražit ću te zaštićena vrsto, samo da znaš!)
Ovi mi stalno sufliraju – SAMO POLAKO – NOGU PRED NOGU.
KOda ja znam koja mi je koja.
I tak… Kamen uspon, kamen uspon, još 7 minuta, još malo i jooooooooš malo i eto nas.
Stipe BOŽIĆU ti si CAR!!!!
Sigurno si ti napiso onih 50 minuta na onoj jbn tabli dole jer je meni trebalo 2 sata uz žešću nadnaravnu muku (dužan si janjetinu kad već nisi stigo na grah, ha ha).
Neću ni opisivat svaki kamen kojeg se sjećam jer bi ovaj osvrt imao stranica ko najčitanija knjiga, ali najviše se sjećam kad su mi rekli transformeri da još imamo samo sedam minuta do kraja.
Nakon dvadeset minuta sam ugledao crveni trokut i oznaku da sam na soma metara visine.
E, tad sam prestao vjerovat u vještice.
Molio sam da se bar jedna s Kleka spusti i ponese me na metli pa kaj košta da košta ko onaj kaj je rekao „ kraljevstvo za konja“, ja bi dao sve za metlu ili za leteću vješticu na njoj, al valjda su one negdje tulumarile pa me ni jedna nije čula.
E da, da se ne skrene s teme.
Stiglo se na KLEK!!!
Nanosilo se tereta!
Umrlo se u Gospodinu!
I onda na vrhu sretneš čovjeka koji vodi ni manje ni više nego ono živinče za koje svi pitaju hoće li ih pljunut.
Ma sad me pljuniliamadisibilaprijepedesetminutamajketi!
Ipak su ovi iz RUNOLISTA fer i pošteni jer okupilo se tu ovih „zavedenih“ planinara popriličan broj.
Čak me bilo strah malo ako nebu klopa dobra, izgino sam koliko je tu ljudi.
Ja na KLEKU a gužva ko na špici u Bogovićevoj, samo za razliku od ovih na špici, uz TO što žene nose štapove, „škornje“ i kričave jakne ove iz RUNOLISTA SU NASMIJANE!!!!
O spuštanju s KLEKA bum drugi put.
S vama ni na krtičnjak.
Željko
Drugi osvrt.
Naš izlet započeo je predivnom gestom našeg vodiča Fabijana i članova PD Runolista darivanjem ruža povodom Dana žena.
Prije nego smo se zaputili prema stazi i našem cilju vrhu Klek, napravili smo kratku pauzu u Ogulinu na jutarnjoj kavi. Zatim slijedi odlazak u Vitunj gdje započinje naš pohod.
Nakon dužeg penjanja s povremenim stankama, stigli smo do vrha na koji smo se svi popeli zahvaljujući našim vodičima. Pogled s vrha je fascinantan. Na vrhu smo se kratko zadržali, fotkali te se potom spustili do Planinarskog doma Klek. U domu nas je dočekala grupa vodiča, koja se pobrinula da nebumo gladni i pripremila odličan bažul . Sve pohvale i planinarkama koje su ispekle kolače.
Sunčan dan, glazba, tombola, dobra vibra, sve je to “začinilo” ovaj izlet.
P.S.
Sve je to zbog štapova (pa ti zaboravi drugi puta).
Jasminka
