Osvrtna izlet

Moja draga, pomalo luda prijateljica Andrea predloži izlet:

“Hajmo preko Sljemena do Stubičkih Toplica, laganih dvadesetak kilometara.”

Ja, pametna kakva jesam:

“Ma može! Pa ja svaki dan hodam s pesekom. Što je to za mene.”

Bože dragi… koja greška.

Krenuli mi uzbrdo prema Sljemenu.

Tu sam, realno, umrla tri puta.

Stajem svakih deset metara, gledam u brdo i razmišljam:

“Je li kasno da se pravim da sam zaboravila nešto doma?”

Moram zahvaliti vodičima na nadljudskom strpljenju –

nudili su da mi nose ruksak, da jedem, da pijem, da dišem…

U jednom trenutku sam očekivala da mi ponude i helikopter za evakuaciju.🤣

Ali dobro, kod mene u životu ne postoji opcija odustajanja.

Ja sam tip osobe: ako sam već krenula patiti –

patit ću do kraja.

Kad smo se konačno popeli, ja si mislim:

“E super, sad ide nizbrdo, sad će biti lagano!”

Je, lagano klizanje prema dolje.

Tehnika spuštanja:

ubodi petu – ubodi štap – napravi piruetu – nasmij ljude iza sebe.

Mislim da sam putem izvela barem tri umjetnička klizanja i jednu baletnu točku.

Ali ljudi su se smijali, atmosfera je bila super i na kraju –

stvarno predivno iskustvo.

Jos je bilo stani – skidaj ruksak – skidaj gamaše – veži žnirance (došlo mi je i da idem bosa)))

Došla sam doma sva upaljena, popaljena i polupokretna.

Penjem se na kuhinjske ljestve da dohvatim nešto s elementa i u tom trenutku pomislim:

“Bože… ne opet uzbrdica.”

Uglavnom, topla preporuka svima.

Predivan izlet.

Na kraju – stvarno predivno iskustvo.

Priroda, društvo, smijeh… sve top.

PS: obavezno ponesite žnirance koje možete vezati barem 12 puta putem.🤣

Silvija L.